Homeopatija za akutne situacije

Iskreno, nisam ni slutila koliko će mi ovaj kurs značiti. Počela sxam sa željom da naučim nešto novo, a otišla sam sa mnogo više od toga. Zašto. Zato što je svaka lekcija bila ispunjena praktičnim savetima. Danas sam mirnija i sigurnija u sebe i sa osećajemda sada imam znanje da reagujem u akutnim situacijama.Mnogo je lakše kada znate da mođete da pomognete sebi i svojima. Šta sam ponela sa kursa? Nešto što se ne može izmeritidiplomom i sefrtifikatom. Ponela sam novu sigurnost, uspomene i poznanstva i veću ljubav prema homeopati

Do pre tri godine, uopšte nisam imala ideju da bih mogla samostalno koristiti homeopatiju. Naprosto mi se činilo da je suviše detaljna, obimna i složena. I homeopatija to zaista i jeste. Ova edukacija mi je omogućila da samostalno odredim preparate, kombinaciju istih, potenciju i učestalost uzimanja. Znam na šta sve treba da obratim pažnju. Lepo je što drugi korisnici edukacije dele u grupi svoje savete i iskustva, a ako nemam dobre i očekivane rezultate, konsultujem mentora. Svaka preporuka i za predavače i za koncept edukacije: jednostavno, stručno, izuzetno profesionalno. Posebno bih preporučila majkama jer dobijaju znanje da zdravlje svoje dece održavaju prirodnim i neškodljivim sredstvima.

Škola homeopatije mi je pre svega donela jasnoću i svest da moje telo kroz razne simpotome komunicira sa mnom. Sada bez straha krećem u akciju „hajde sada da te popravim i da simptomi nestanu“ zastanem i osluškujem, da vidim šta mu je zaista potrebno i kako se osećam zbog toga. Kroz materijal i predavanja osvešćivala sam i beležila svoja mentalna i emotivna stanja, kroz koja sam prolazila i prolazim kada se suočim sa nekim simptomom. Sa lakoćom primenjujem homeopatske lekove i nekad brže, a nekad sporije primećujem kako se moj fizički status menja. Glavno što sam ponela iz Škole je osećaj kako mi je telo saradnik i saveznik, a ne neprijatelj i kako mi kroz komunikaciju dopušta da se međusobno nadopunjujemo. Predavanja i skripte su blago kojem se neprestano vraćam i svaki put nešto novo naučim.

Jednom prilikom sam se duboko posjekla na metalnu ogradu, i to na veoma nezgodnom mjestu, na palcu stopala. Rana je bila bolna, nezgodna za zarastanje i gotovo da nisam mogla normalno da hodam. Brinulo me to što nisam primila tetanus vakcinu. Zahvaljujući znanju koje sam stekla kroz školu, najveći dio situacije mogla sam da pratim i tretiram samostalno, ali mi je mnogo značilo to što je Katarina sve vrijeme bila dostupna kroz grupu kao podrška. Pratila je svaku promjenu na rani i davala mi jasne smjernice kako da postupam. Katarinina posvećenost, dostupnost i smirenost pomogle su mi da mnogo mirnije prođem kroz cijeli proces. Ovo je još jedno iskustvo u kojem sam osjetila koliko je važno imati znanje, ali i nekoga ko će biti tu da usmjeri, potvrdi i podrži kada je potrebno.